KVZ.»DŽEMAT IZET NANIĆ» DORNBIRN

Hutba napisao hfz.Midhat ef. Sejfić

Dornbirn, 03.08.2012  

DOBROVOLJNI PRILOZI

Hvala Allahu, dž.š., Gospodaru svih svjetova. Neka su salavat i selam na Poslanika Muhammeda, a.s., i njegovu časnu porodicu.

Braćo moja u Islamu! Naš Poslanik, a.s., je bio darežljiv čovjek, a najdarežljiviji je bio u mjesecu ramazanu. Tako smo i mi, slijedeći sunnet Muhammeda, a.s., postali najdarežljiviji u mjesecu ramazanu. Tada dijelimo vitre, zekat, sadaku i bacamo na sergije. Dijelimo mi i u drugim mjesecima, ali u ramazanu ipak malo više, jer nas je na to podstakla činjenica da se tada dobra djela višestruko nagrađuju, kao i hadis u kome Enes, r.a., veli da je Muhammed, a.s., bio upitan: ''Koja je sadaka najbolja?'' On je odgovorio: ''Ona koja se daje u ramazanu.''

Naravno, ovo je naizgled vrlo jednostavno, međutim, u pozadini se dešava jedna velika borba. Kada čovjek krene da podijeli sadaku, saleti ga 70 šejtana, koji ga odvraćaju od davanja sadake. O tome je Uzvišeni Allah rekao: ''Šejtan vas plaši siromaštvom i navraća vas da budete škrti, a Allah vam obećava oprost i nagradu Svoju; Allah je neizmjerno dobar i zna sve.'' (El-Bekare, 268.)

Tumačeći ovaj ajet Sufjan Es-Sevri je rekao: ''Jedno od najjačih šejtanovih oružja jeste strah od siromaštva. Ko padne pod taj šejtanov uticaj, živjet će u laži i neistini i mislit će loše o svome Gospodaru.''

Prema tome, da bi čovjek dao sadaku, prvo mora pobijediti strah od siromaštva i vojsku šejtana. U mjesecu ramazanu su, hvala Allahu, šejtani vezani i ne mogu čovjeka plašiti siromaštvom, i to je sigurno još jedan razlog zašto ljudi najviše udjeljuju imetak u tom mjesecu. Međutim, kod nekih ljudi je ostala trauma od prije ramazana i oni, ako žele da udijele sadaku u ramazanu, imaju novi zadatak pred sobom, a to je borba protiv svoga nefsa. Ti dok postiš, imaš svog nefsa pod kontrolom, i misliš: ''E vala ću večeras baciti 50 eura na sergiju za tu i tu džamiju.'' Međutim, kad se iftariš i oslobodiš svoga nefsa, onda počinje borba, i ako te nefs savlada, onda ti ili ne dođeš nikako na teraviju ili baciš samo 10 eura.

Naravno, u ramazanu su sergije učestale i logično je da čovjek u toku borbe protiv svoga nefsa razmišlja hoće li i na koliko sergija učestvovati i koliko će novca dati. Tu sada treba razjasniti jednu stvar. 50 eura je sadaka, ali je i 10 eura sadaka, i 5 eura je sadaka, i 1 euro je sadaka. Prema tome, od sadake ne treba bježati i u njoj ne smije biti stida.

Mi u svemu tome imamo još jedan problem, a to je pogrešno razumijevanje suštine sadake. Mi u toku borbe protiv šejtana i svog nefsa, mislimo samo na to kako moramo okrnjiti ušteđevinu, koju smo dugo štedili. Pa kad učestaju sergije, onda mislimo na to kako ćemo dati previše para na sergije, a dobro smo se oznojili da ih zaradimo. Mnogi tako i odustanu.

Vrlo malo je onih koji su svjesni da je sadaka nečist i otpad od našeg imetka. Mi kad dajemo sadaku, ustvari, čistimo ono što je prljavo, a ostavljamo sebi ono što je čisto. Ono izgleda kao da smo okrnjili imetak, ali to će Allah namiriti, to nam On garantuje u Kur'anu, a garantuje i Poslanik, a.s., u hadisu. Iz istog razloga se daju i vitre – da bi nam se post očistio, jer Allah prima samo ono što je čisto.

S druge strane, sadaka ne bi imala smisla kada ne bi bilo i onih koji će je primiti. Mi obično kažemo: ''Vidi ih što prose. Što ne idu šta raditi?'' A nismo svjesni da je njih Dragi Allah nama podario da budu naši čistači. Zašto je Poslaniku, a.s., bilo zabranjeno da uzimaju sadaku? Zato što je njegovu porodicu Dragi Allah potpuno očistio, a onaj ko je potpuno čist ne može uzimati prljavo. Zato mi treba da budemo sretni i zahvalni Allahu, dž.š., što nas je počastio pa da mi budemo od onih koji daju ono što je nečisto. Šta bismo da nas je učinio od onih koji primaju?

Braćo moja, mi smo Bošnjaci poznati kao borben i darežljiv narod i takav treba da ostanemo. Ne da bismo se pokazivali pred drugima, nego radi naše sreće i sreće naše porodice i na Dunjaluku i na Ahiretu. Neka nam poruke sa današnje hutbe pomognu u tome.

Završit ćemo hutbu hadisom koji govori o darežljivosti i škrtosti.

Aiša, r.a., prenosi da je Poslanik, a.s., rekao: ''Darežljivost je drvo, čiji je korijen u Džennetu, a njegove grane su raširene nad Dunjalukom. Ko se zakači za jednu njegovu granu, ona će ga odvesti u Džennet. A škrtost je drvo čiji je korijen u Džehennemu, a njegove grane su raširene nad Dunjalukom. Pa ko se uhvati za jednu njegovu granu, ona će ga odvesti u Džehennem.''

Molim Dragog Allaha da nas učini da budemo od onih koji draga srca daju dobrovoljne priloge i koje će njihova darežljivost odvesti u Džennet. Amin.